Мацкуарие, аустралијска банка, каже да су за рециклажу потребне више цијене и већа подршка владе како би се ублажио сљедећи недостатак бакра.
Очекује се да ће тржиште пасти на суфицит од 3 ммТпи до 2030. године, јер се потражња повећава због напредне електрификације и примарна производња је ограничена због недовољног улагања.
Сваке године се поврати око 9 тона бакра, у поређењу са тренутном потражњом од 31 милион тона годишње.
На несташицу бакра већ годинама упозоравају робни стручњаци.
БлоомбергНЕФ процењује да ће потражња порасти за више од 50 одсто од 2022. до 2040. године.
„Бакар се обично користи као грађевински метал за изградњу ожичења, механичких ожичења итд., али ако погледамо тренд декарбонизоване транзиције нето-нулте енергије, бакар је нова нафта“, Ал Чу, који управља Фондом за природне ресурсе на Универзитету Њујорк Мелон, рекао је за ЦНБЦ.
Бакар има најдужу историју рециклаже од свих материјала. Процењује се да је две трећине од 690 милиона тона бакра произведених у последњих сто година још увек у производњи.
У просеку, више од 30 одсто бакарних производа се рециклира, наводи Алијанса бакра.
Потрошња енергије рециклираног бакра је 85 процената мања од потрошње сировог бакра.
